Sve što niste znali o medu i zašto je sirov med bolji?

autor: happy Magazin Нема коментара на Sve što niste znali o medu i zašto je sirov med bolji?

zasto je sirov med bolji

Na današnji dan je petogodišnjica moje profesionalne karijere u industriji meda. Još se sećam 20. avgusta 2012. godine kao svog prvog radnog dana u najvećoj srpskoj kompaniji za izvoz meda i prve pozicije menadžera prodaje. Znao sam da dolazim u perspektivnu kompaniju, ali o medu skoro ništa nisam znao, a posebno ne to, da je med sve popularniji proizvod na svetskom tržištu, da ga ima sve manje zbog različitih prirodnih i čovekovih uticaja, a da je Srbija zemlja sa odličnom perspektivom u proizvodnji i izvozu ovog pčelinjeg proizvoda.


Odlično se sećam, nakon samo par nedelja rada, hteo sam sve više da znam o medu, o tome kako nastaje, šta je zapravo proizvodnja meda i koji su izazovi u prodaji istog. Krenuo sam da čitam, a ponajviše da se savetujem sa jednim od najboljih tehnologa meda u Evropi, gospođom Dušankom Tošić koja je lično analizirala preko 20.000 uzoraka svih vrsta meda iz Srbije i regiona. Dok pišem „vrsta meda“, sećam se čuđenja koje sam imao kada sam saznao da postoje različite vrste meda. Mnogi me i danas pitaju kako to pčele biraju da li će ići na ovaj ili onaj cvet. Zapravo ne biraju pčele, već pčelari koji pozicioniraju košnice u vreme cvetanja određenih biljaka kako bi pčele mogle da sakupljaju polen i nektar. Olakšavajuća okolnost je što sve biljke ne cvetaju u isto vreme, tako se bagremov med sakuplja u maju, a suncokretov u julu. To su dve najviše proizvede vrste meda u Srbiji, pored njih tu su i med od uljane repice, lipov, livadski med.

Tužna strana meda

Nažalost priča o medu ima i svoju tužnu stranu. Negde sam pročitao da su med i maslinovo ulje najviše falsifikovani prehrambeni proizvodi. Analizama dve najpoznatije laboratorije na svetu koje se nalaze u nemačkom gradu Bremenu, Intertek i QSI, utvrđeno je više puta prisustvo falsifikata meda na tržištu u našoj zemlji. Nažalost, te analize nisu validne kao dokaz u našoj zemlji, pa su često apeli mnogih kao što je SPOS (Savez pčelarskih organizacija Srbije) i kompanija koje se ne bave ovakvim, protivzakonitim radnjama, ostali bez dejstva. Falsifikovanje meda je prisutno svuda u svetu u manjem ili većem obimu i sprovodi se uglavnom na dva načina. Prvi je uvoz falsifikovanog meda koji se proizvodi u fabrikama u Kini i mešanje sa određenim procentom prirodnog meda, dok je drugi način direktno mešanje prirodnog meda sa fruktoznim ili glukoznim sirupima. U kompaniji u kojoj sam radio, oko dve trećine prodaje je bio izvoz, pa smo imali prilike dosta da naučimo o kvalitetu meda i metodama za analiziranje koje se konstantno unapređuju kako bi se onemogućilo delovanje falsifikatora.

Kako zapravo izgleda pakovanje meda?

Običan potrošač uglavnom nije upoznat sa procesom pakovanja meda u tegle. Naime, pčelari nakon vrcanja, a to je proces vađenja meda iz košnica, med sipaju u metalne i PVC posude u kojima skladište med. Nakon toga, otkupljivači meda dolaze po taj med i odvoze ga u svoja skladišta. Tamo ga pripremaju za proces homogenizacije, što znači sjedinjavanje meda. U posude u koje može da stane i do 20 tona meda, nakon filtriranja i zagrevanja, med se sipa i meša kako bi se dobila ujednačena serija (šarža, lot) i nakon toga se med presipa u metalnu burad od 300kg i tako izvozi u rinfuzu prevashodno u Norvešku, Italiju i Nemačku ili prebacuje u liniju za pakovanje gotovih proizvoda (tegle, kesice i sl).

Proces filtriranja i zagrevanja meda je nešto što mi se nikada nije dopadalo. Gledajući fantastičan prirodni proizvod, koji prolazi kroz dugačke prohromske cevi i sitne filtere nije prijatan prizor. Prema domaćim i EU propisima med je dozvoljeno zagrevati do 40 stepeni Celzijusa, pazeći da parametar HMF (Hidroksimetilfurfural) ne pređe 20 mg/kg pre nego što se sipa u tegle, kako bi na tržištu u deklarisanom roku trajanja koji je propisan na dve godine ostao ispod 40 mg/kg. Kasnije sam saznao da i takva vrsta tretiranja meda, zakonski dozvoljena, zapravo uništava deo enzima i proteina koji med čine superhranom.

Krajem 2016. godine na Sajmu etnohrane u Beogradu, upoznao sam mladog čoveka i iskusnog pčelara Marka Mijajlovića iz Ražnja. Buntovnik u duši i veliki ljubitelj prirode doneo je na sajam prototip proizvoda koji je deklarisao kao mešavina sirovog meda sa prirodnim dodacima kao što su liofilizovana (poseban način zamrzavanja voća da bi se sačuvali prirodni sastojci) malina, kajsija, šljiva, kao i organski kakao i organski đumbir. Odmah sam mu sugerisao da mislim da njegov proizvod nije ono što on kaže da jeste jer med nije moguće pomešati sa svim tim sastojcima na način da se dobije savršena tekstura i pun ukus. On mi je samo odgovorio: „Tačno tako, ali ovo nije med, ovo je sirov med“.

Sirov med vs konvencionalni prirodni med

Nakon što sam posle blizu tri godine rada u najvećoj kompaniji za izvoz meda u Srbiji odlučio da napustim taj posao sa pozicije generalnog direktora, nastavio sam da se bavim konsultantskim uslugama u sektoru meda za jednu od najvećih kompanija za pakovanje meda u svetu koja se nalazi u Zapadnoj Evropi. Počeo sam još više da čitam i učim i pažnju mi je posebno zaokupirao sirov med koji se od običnog (konvencionalnog) prirodnog meda razlikuje po tome što se skoro netaknut iz košnice pakuje u tegle i tako prodaje, bez detaljnog filtriranja i zagrevanja. Znao sam da se u Srbiji takav med mogao kupiti samo kod nekih pčelara, koji nažalost taj med prodaju bez analiza iz nemačkih laboratorija koje jedino mogu detektovati da li je med 100% prirodan. Pčelar može da ima najbolju nameru i da nikada sam ne koristi antibiotike kako bi poboljšao rad pčela ili da direktno dodaje sirup u svoj med, ali pčela leti u prečniku od 5 km i nikad se ne može sa sigurnošću, bez analiza Intertek ili QSI laboratorija, utvrditi da li je med ispravan ili ne.

Upoznavši se sa znanjem i respektabilnom pčelarskom praksom koju je Marko Mijajlović imao, predložio sam mu da njegove ideje o sirovom medu sa prirodnim dodacima koji će hraniti milione porodica, a posebno dece (preko 1 godine) i mladih, pretvorimo u ozbiljan projekat. Tu mi se pridružio i prijatelj Milan Gujanica, čovek sa master diplomom Mašinskog fakulteta i bivši šef proizvodnje jedne velike azijske kompanije. Tako je nastao Happy Honey, jedini brend sirovog meda sa jedinstvenim receptom i ukusima koji daju novu dimenziju meda, analiziran u QSI laboratoriji u Bremenu. Milan je najveću inspiraciju pronašao u činjenici da će njegov start-up, Happy Honey, ponuditi superhranu koju će njegova supruga i on dati svojoj deci sa saznanjem da je u toj tegli od 250 gr jedna vrsta savršenstva koju čak i 30.000 pčela u jednoj košnici proizvede.

Zašto smo dodavali ukuse u sirov med koji sam po sebi ima sjajan ukus, o tome više u nekoj o narednih objava. Moja poruka za sve one koji se bave nekim poslom je da traže način da inoviraju, a posebno da obrate pažnju kako da svojim kupcima donesu veću vrednost kroz istraživanje i razvoj.

Darko Mandić

  • Podeli sa prijateljima: