Happy Honey radnici meseca – pčele

autor: happy Magazin Нема коментара на Happy Honey radnici meseca – pčele

pčela

Poslednjih par godina unazad možemo čuti zloslutna predviđanja šta će se desiti ako pčele nestanu. Izvor tog problema smo naravno mi, ljudi, i zagađenje koje ostavljamo za sobom. Međutim, pošto su najvredniji radnici Happy Honey-a upravo pčelice rešili smo da ispričamo nešto o njima kako biste znali kako im možete pomoći da nađu svoj put do košnice, kada bi trebalo ostaviti ih na miru i naravno kako i vi možete pozitivno uticati na okolinu gde god da se nalazite. Pčele su uglavnom, bezopasni insekti, bitni za ekosistem i ne bi trebalo ubijati ih. Neće vas napasti nikad prve. Hrane se nektarom i polenom iz cveća. Žive u velikim kolonijama, npr u košnicam. A u svetu poslednjih godina postoji trend urbanih košnica, čemu se od skoro pridružio i Beograd.

Crne pčele Srbije

Njihovo društvo unutar košnice ima svoju dinamiku, o kojoj ćete čitati u nekom od narednih blogova, i uprkos pokušajima čoveka da ih pripitomi, i dalje su divlje životinje odnosno insekti. Budući da je Happy Honey iz Srbije, predstavljamo vam našu autohtonu vrstu – Kranjsku pčelu ( Apis mellifera carnica Polmm ). Kranjska medonosna pčela je dobila ime po Kranju, gradiću pored Ljubljane, gde je prvi put ova rasa opisana. Pripada grupi tamnih pčela izduženog tela sa sivkastim dlačicama. Njene najbitnije osobine su izuzetna mirnoća, dugovečnost i sposobnost dobrog prezimljavanja sa relativno malom potrošnjom hrane, a to su, inače, za sve pčelare veoma bitne karakteristike. Ove srećne pčelice možemo naći širom Srbije, čak 98% svih naših pčela spadaju u ovu grupu.

pčele

Kako i Vi možete napraviti pozitivan uticaj

Naravno, može se desiti da neka od pčelica odluta i više od 10 kilometara od svoje košnice i da se umori dok radi svoj posao. Mali “life hack” kako da joj pomognete da se oporavi, u slučaju da vidite da ne može da poleti, je da joj napravite malo energetsko piće. Preporučeno je da napravite miksturu od dve kašičice šećera i jedne kašičice vode i to ostavite negde blizu nje. Nemojte misliti da je to previše šećera, i da stavljate još vode jer su pčele male i nemojte zaboraviti da se lako mogu udaviti u većoj količini vode. U slučaju da imate kod sebe i sirovi med, naravno možete probati i to. Nemojte koristiti običan kupovni, jer on ima previše šećera u sebi, koji nije loš samo za pčele već i ljude. O tome smo već pričali na prethodnom blog postu koji se nalazi ovde.

Jedan od razloga zbog kojih gubimo pčele su monokulture, odnosno sađenje samo jedne vrste useva, i korišćenje pesticida. Gde god da živite možete zasaditi neku biljku koja cveta. Pčele instinktivno privlače šareni cvetovi, a to naravno može samo ulepšati vaše dvorište ili terasu. Kako bi pčele i drugi oprašivači imali prilike da gostuju u Vašem vrtu, trebalo bi im osigurati cvetne vrste, čije se cvetanja ne preklapa. Na taj način, pčele će imati dosta nektara i polena tokom cele sezone. Naši predlozi su suncokret, nana, origano, ruzmarin, žalfija, neven, zevalice, dan-noć …

I za kraj, nemojte se plašiti pčela, jer Vas nikad neće napasti prve. Možete ih iziritirati ako mašete rukama previše u njihovoj blizini, nosite prejak parfem i najbitnije nemojte dirati sami košnice. Može se desiti da ipak nisu pčele, već ose, koje mogu ubosti i više puta i ganjati vas mnogo duže od pčela. Gledajte na njih ovako: pčele su naši dobroćudni, debeljuškasti, dlakavi drugari iz prirode, dok su ose skroz suprotne, one su malo mršavije, glatke i agresivnije. Takođe, jedan od najbitnijih saveta za održavanje pčela i domaćeg pčelarstva je da za sebe birate najzdravije iz prirode i uvek uzimajte prirodan, organski med.

Do sledećeg čitanja,
Happy Honey pčelica

  • Podeli sa prijateljima: